Iako naslov navodi na ko zna kakva arhitektonska čuda i objekte, teško da redovi koji slede to mogu i pokazati. Onomad kada idoh na novoizgradjeni Avalski toranj, posle održane prezentacije gospodina koji je bio glavni i odgovorni na celom objektu od samog početka do kraja, dodjoh prepun pozitivnih utisaka koji je ostavio kako dotični gospodin tako i objekat u celosti. Prezentacija je zaista bila za svaku pohvalu, uzimajući u obzir da je istu održao čovek koji se može pohvaliti izuzetnim objektima za ove prostore. Pa tako istini za volju u njegove neimarske ruke dopade i Avalski toranj (nov). I sada dok pišem ovo ne mogu se oteti utisku objekta koji je stvarno impozantan, ali za 1954 godinu ili bar 63-ću. Nisam bio na tornju koji je srušen, ali ako vam je za utehu sem manjih prepravki nov je isti kao i stari. Veliki hendikep "srpskog" gradjevinarstva Avalski toranj (nov) uskoro će nadam se doziveti otvaranje, ako prvo dobije upotrebnu dozvolu. Kad je vreme mirno sa svojih skoro pa 200m on se ljulja oko 10cm na 130 i nekom metru gde se inače mozete popeti sa dva superbrza lifta koji putuju brzinom 3m/s. Liftovi su inače nemački. I nemojte se plašiti ako počne da duva jak vetar senzori ( inače takodje nemački) koji su ugradjeni na svakom članku (3,3-3,8m) ce vas obavestiti jel bezbedno ili ne. U slučaju nebezbednosti ljubazno osoblje ce vas zamoliti da napustite objekat ( nepoznato da li liftom ili .....). Dakle objekat se ljulja i to znatno iznad propisane norme, ali to je nebitno zar ne. Ako vas teši objekat je armiran sa austrijskim rebrastim gvoždjem 36mm. Kako nam glavni izvodjač reče " njihovo nije najbolje ali samo oni imaju standard 36mm svi ostali imaju 32mm pa 40mm, a mi smo ipak hteli da ispoštujemo projekat koji su uradili pre nekih oko pola veka ugledni profesori i akademici Srpske akademije nauka". Ipak za povezivanje armature koja je em glomazna em teška korisćeni su šrafovi čik pogodite - takodje nemački ( za vetrenjače). To valjda treba da uteši, posto na Avali ipak duvaju vetrovi. Samo veća bi korist bila da je toranj u stvari jedna velika vetrenjača, ovako će samo da troši struju. Dakle nije da se nije mislilo da je samo Nemačka zemlja koja ima najbolji kvalitet proizvoda. Postolje koje drži antenu i antena je od čelika italijanske proizvodnje. Kada smo se zapitali čemu služi Sartid, pardon US Steel, rekoše nam da od 16 šrafova srpske proizvodnje koje su pokušali da ugrade svih 16 je otkinuo vetar za manje od 8 sati!!!! Dobro nije sve iz EU ima nesto i iz zemlje majke Srbije. Pesak, cement i voda su odavde, a da umalo zaboravih i radna snaga. Mada za cement je diskutabilno, jeste da je fabrika u Beočinu al je tehnologija iz Lafarža. I tako mogao bih ja da pišem o dostignuću srpskog gradjevinarstva još dosta samo se uvek vraćam na pitanje kako je taj toranj prvobitno napravljen bez svih tih senzora, dizalica, mešalica, polimera, nemačke........... ? 
Dakle toliko o tornju a kada budemo napravli naše mostove preko Save i Dunava uz pomoć kinesko-ruske tehnologije drug Mrka ce opet, pre roka naravno, svečano otvoriti iste kao sto će nadamo se i sada to učiniti sa srpskim neimarskim čudom na Avali. Ako ne znate da se sporazumevate nabavite rečnik na vreme, nikada ne znate kada će zatrebati.
A DA LI STE ZNALI?
Ako čovek hoće da se pozabavi svetskim arhitektonskim čudima današnjice,neophodno je da se seti sedam svetskih čuda starog veka. To su, naravno, bile najpre piramide iz Gize u Egiptu, pa Semiramidini viseći vrtovi u Vavilonu, statua Zevsa u Olimpiji, Kolos sa Rodosa, Artemidin hram u Efesu, Mauzolej u Halikarmasu i Faros u Aleksandriji.
Od mnogih svetskih čuda, osim Egipatskih piramida, danas nije ostalo ništa. Od sedam divnih tvorevina antike, šest je već odavno pod zemljom. Ova dela mogu se zamisliti samo na osnovu nepotpunih opisa ili stilizovanih slika sa novcem. Pretpostavlja se da je prvu listu sv. čuda sastavio grčki pesnik Antipatros iz Sidona, između 150. i 120. god. p.n.e. Ne zna se ni da li je Antipatros nešto neposrednije znao o tim građevinama i skulpturama
PIRAMIDE IZ GIZE
,,Vreme prkosi svemu , ali piramide prkose vremenu” – kaže arapska izreka.Pre 4500 godina, negde između 2650. i 2550. pre N.E. sagrađene su tri velik
e piramide kod Gize: Keopsova , Kefrenova , Mikerinova – piramide tri kralja iz četvrte dinastije, o kojima se nezna mnogo. Najdetaljniji podaci o piramidama potiču od oca istorije, Herodota . On je proputovao kroz Egipat 450. pre N.E. Tom prilikom sveštenici su mu ispričali pojedinosti koje je on preneo dalje novim pokoljenima.,,Najpre se postavljao drum” pisao je Herodot o izgradnji Keopsove piramide,,i po njemu se dovlačilo kamenje sa libijskih planina na reku Nil . Ovi radovi trajali su 10 godina . Zato vreme udareni su temelji odajama u koje je tebalo smestiti sarkofag. Piramida je završena za 20 godina . Na građevini je uvek radilo 100 000 ljudi i to samo po 3 meseca u toku godine, verovatno zbog poplava Nila. Rampe , suljarice , poluge i kotrljarke služile su prenos preko dva miliona krečnjačkih blokova .” Paul Ripel sumnja u ove podatke i postavlja pitanje : dali je moguće da se na jednom gradilištu nađe toliko radnika. On smatra da je moglo biti najviše 6000 do 8000 radnika .Polako se odbacuje verovanje da su na izgradnji radili robovi, već ljudi koji su bili srećni što rade na božanskim građevinama.
VISEĆI VRTOVI
,,Nabuhodonosor je naredio da se u blizini njegove palate podignu uzvišenja od kamena , da im se da oblik brda i da se zasadi raznovrsnim drvećem. Po želji svoje supruge ,koja je poticala iz Medije , zasadio je kasnije jedan od onakvih vrtova kakvi su u domovini njegove žene bili uobičajeni .” Kad je jevrejski pisac Flavije opisivao ove vrtove, mislio je na slavne Semiramidine viseće vrtove. Pisci starog veka prikazuju Semiramidu kao ženu obdarenu božanskom moći . Ali ona nije bila Nabuhodonosorova supruga. Očigledno je da je Semiramidina figura tek kasnije dovedena u vezu sa baštama Nabuhodonosorove supruge. Kada je nemački arheolog Robert Koldevej počeo 1819. iskopavanje Vavilona , pronašao je u severoistočnom delu južnog dvorca građevinu sa dubokim bunarom – kao u antičkim opisima . Naučnikovo uvjerenje da se nalazi pred temeljima Vavilonskih visećih vrtova do danas još niko nije negirao. Nije se radilo bukvalno o ,, Visećim vrtovima ”. Termin je verovatno nastao usled greške u prevođenju, pošto latinska reč ,, pensilis” se može prevesti i kao ,,terasast”. Vrtovi Vavilona su cvetali na spiralno terasastoj građevini koja se dizala u visinu , na nekoj vrsti bašte pod krovom, koja se mogla veštački navodnjavati.
ARTEMIDIN HRAM U EFESU
Svetilište boginje lova , površine 73x141 m , ukrašen sa 137 stubova , od kojih je 36 bilo ukrašeno plastičnom dekoracijom. Dugo se nije verovalo u ove podatke . Posle sedmogodišnjeg traženja , engleski inžinjer Dž. T. Vud je pronašao mesto na kome se nalazio hram iz Efesa na mestu današnjeg Selcuc- a južno od Izmira.Ostaci dokazuju da je hram bio svetsko čudo . To je građevina koju su prema Jakobu Burkhartu, stvorili istok i zapad zajedno i to u izvanredno lepoj formi .Noći 21. jula 356 godine P.N.E. hram je do temelja spalio čovek po imenu Herostrat u želji da ovekoveči svoje ime. Dinokrat je na istom mjestu i po starim planovima ponovo izgradio hram. Hram je ponovo razaran od Gota 262 godine nove ere i od strane Sv. Jovana Hrizostoma 401 godine.Ostaci hrama potonuli su u močvarnom zemljištu.
ALEKSANDRIJSKI SVETIONIK - FAROS
Kula svetilja u Aleksandriji , koju je između 300. i 280 . P.N.E. napravio grčki arhitekta iz Knida na poluostrvu ispred ovog grčkog pristaništa , smatran je najvećim tehničkim dostignućem starog veka. Na pravougaonoj osnovi uzdizao se britak , osmougaoni toranj visine preko 100 m. Na najvišoj platformi gorela je svake noći vatra založena drvetom potopljena smolom . Legenda kaže da je Sostrat , graditelj ovog objekta dugo tragao za građevinskim materijalom za temelj, koji bi se mogao oduprijeti morskoj vodi . Najzad je svoj džinovski toranj smestio na ogromne staklene blokove.1375. godine zemljotres je uništio i posljednje ostatke kule svetilje . Nazvan je Faros po ostrvu na kom se nalazila.
KOLOS SA RODOSA
Džinovska statua boga sunca. Po jednom starom piscu na bogatom ostrvu Rodosu u antičko doba bilo je 3000 statua , od kojih 100 kolosalnih razmera. Među njima sa nalazila džinovska , najslavnija statua antike – Kolos sa Rodosa , livena figura boga sunca Heliosa. Bila je visoka oko 30 – 40 m , teška 70 tona, a stajala je raširenih nogu na dva ogromna kamena postamenta na ulasku u pristanište . U ispruženoj ruci držala je zapaljenu baklju. Po predanju ,stanovnici Rodosa su odlučili da izliju statuu posle pobede nad makedonskim kraljem Demetrijem Polikretom u IV veku P.N.E. Kaže se da su stanovnici Rodosa pokupili napušteno oruđe neprijatelja i upotrebili ih za livenje statue. Poslom je rukovodio vajar Kares. Delo se gradilo 12 god. Kolos je na svom mjestu ostao samo 50 godina. Zemljotres je zaljujao Rodos i kolos je pao u more , samo su delovi nogu ostali na soklama.653.godine a ostaci statue su prodati nekom jevrejskom trgovcu iz Edesa, koji ih je pretopio. Niko ne zna kako je tačno izgledao Kolos sa Rodosa .
ZEVSOVA STATUA U OLIMPIJI
O izgledu Zevsove statue , koja je 456. P.N.E. bila napravljena za hram u Olimpiji ,malo se zna. Kip izvajan u slonovači i abonosovom drvetu , bogato ukrašen zlatom i dragim kamenjem izgleda da je bio visok 15 m. Zevs u Olimpiji je bio poslednje djelo vajara Fidije , koji je istom tehnikom izradio i statuu Atene Partenos na Akropolju . Zevs je prikazan sa namrštenim čelom , jer kad se namršti ,,uzdrhti ceo Olimp”.
MAUZOLEJ U HALIKARNASU
Nadgrobni spomenik , kojim je trebalo da osigura sebi slavu za sva vremena , porušio je 360 P.N.E. u persijskoj provinciji Kurijski kralj Mauzolej. Bogati kralj nije doživeo dovršetak izgradnje mauzoleja , pa je posao okončala njegova supruga Artemizija. Mauzolej nije sačuvan , a rekonstrukcije nisu precizne. U XIV veku, vitezovi reda sv. Jovana koristili su ga kao majdan kamena pri izgradnji petrovih utvrđenja kod Halikarnasa, današnjeg Bodruma .Oni su tako sve počistili, da se jedva može prepoznati gdje je nekad bila slavna gradjevina . Nadgrobni spomenik , koji je bio izgrađen na površini 33 X 39 m , uzdizao se 50 m u visinu.
